-Pi­še: Ni­ko­la Iva­no­vić

Ka­da se mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je ne­dav­no gla­snuo u Peć­koj pa­tri­jar­ši­ji i jav­no upo­zo­rio da ne­sta­je­mo, osu­đu­ju­ći iz­ra­že­nu po­ja­vu če­do­mor­stva, na nje­go­vo vi­so­ko­pre­o­sve­šten­stvo ob­ru­ši­li su se ču­va­ri “evrop­skih vri­jed­no­sti” ko­je ga­ran­tu­ju pra­vo maj­ke da od­lu­či da li će bi­ti maj­ka. Mo­ti­vi za pre­kid trud­no­će su broj­ni, ma­da se mo­že re­ći da je po­ne­ki pre­kid zbog “gu­bit­ka li­ni­je”. Da­kle, estet­ski mo­tiv. Ne ra­di se o gu­bit­ku li­ni­je, ne­go o gu­bit­ku na­ro­da. U 16 op­šti­na u Cr­noj Go­ri u pr­voj po­lo­vi­ni ove go­di­ne za­bi­lje­že­na je bi­je­la ku­ga, od­no­sno re­gi­stro­van je ve­ći broj umr­lih ne­go ro­đe­nih, po­ka­zu­ju po­da­ci Za­vo­da za sta­ti­sti­ku (Mon­stat). Bi­je­la ku­ga naj­vi­še pri­je­ti sje­ver­noj Cr­noj Go­ri, (Plje­vlja, Be­ra­ne, Ko­la­šin, An­dri­je­vi­ca, Šav­nik, Bi­je­lo Po­lje, Pet­nji­ca, Nik­šić…)
Plav i Ro­ža­je su je­di­ni gra­do­vi na sje­ve­ru u ko­ji­ma je pri­rod­ni pri­ra­štaj po­zi­ti­van. Na sre­ću mal­tu­zi­ja­na­ca, ne­sta­je­mo, vi­še nas umi­re ne­go što se ra­đa gdje bar­ja­če bar­ja­ci du­gi­nih bo­ja.
U Cr­noj Go­ri po­pu­la­ci­o­na po­li­ti­ka je u pu­noj sjen­ci dnev­ne po­li­ti­ke, gdje se i na­da­lje gu­sla i o tzv. ve­li­ko­srp­skom he­ge­mo­ni­zmu (Ne­dav­no sam u jed­noj ko­lum­ni pro­či­tao da Sr­bi u Cr­noj Go­ri si­mu­li­ra­ju ugro­že­nost, da če­ka­ju po­vo­ljan tre­nu­tak da obu­ku “ve­li­ko­srp­ski ši­njel,” na­kon če­ga je ko­lum­ni­sta eks­pre­sno una­pri­je­đen u am­ba­sa­do­ra). Tvr­do­gla­vo du­kljan­sko pilj­ka­nje pro­tiv Sr­ba ne­će vječno tra­ja­ti (vječ­na je glu­post), a omra­ze cr­no­gor­sko-srp­ske, ko­je či­ne bal­kan­sku ver­ti­ka­lu pri­vre­me­ne su, jer se ra­di o dvi­je ši­ne istog ko­lo­sije­ka.
Sin­tag­mu ,,ve­li­ko­srp­ski he­ge­mo­ni­zam” mo­že­mo sma­tra­ti jed­nim naj­i­straj­ni­jim po­li­tič­kim re­cep­tom, ili “men­tal­nim obra­scem” pu­tem ko­jeg se pla­si­ra­ju in­for­ma­ci­je o Sr­bi­ma, po­seb­no u no­vi­nar­stvu, u po­li­ti­ci, u knji­žev­no­sti, što uti­re put i do vi­so­kih ,,dru­štve­nih” pri­zna­nja, čak i do Nje­go­še­ve na­gra­de! Isto­ri­ja po­tvr­đu­je da je Sr­bin po in­stink­tu rat­nik - bra­ni­telj, a ne za­vo­je­vač. Kao pre­pre­ka te ,,bal­van re­vo­lu­ci­je” is­pri­je­či­la se SPC, pa je ona po­sta­la me­ta atlan­ti­sta i no­ve cr­kve ko­ja, iz­gle­da, ima vi­še ,,sve­šte­ni­ka” ne­go sljed­be­ni­ka.
U Cr­noj Go­ri ne­ma zva­ničnih po­da­ta­ka o bro­ju abor­tu­sa, ma­da su evi­den­ti­ra­ni broj­ni od­la­sci u srp­ske zdrav­stve­ne usta­no­ve ra­di pre­ki­da trud­no­će ako je u pi­ta­nju žen­sko di­je­te! U Sr­bi­ji ima­mo zva­nič­ni po­da­tak o 17.000, a ne­zva­nič­no o oko 150.000 abor­tu­sa. U Sr­bi­ji go­di­šnje 40.000 vi­še sta­nov­ni­ka umi­re ne­go što se ra­đa. A u Cr­noj Go­ri, po­čev od sje­ve­ra - od Plje­va­lja, naj­srp­ski­je op­šti­ne, pa na­da­lje, ne­sta­je­mo. Ta­čan broj onih ko­ji su na­pu­sti­li ta pod­ruč­ja ni­je po­znat.
Sru­či­va­njem ba­ra­žne va­tre na pr­vo­sve­šte­ni­ka SPC ko­ga op­tu­žu­ju za si­ja­nje mr­žnje pre­ne­bre­ga­va se či­nje­ni­ca da su upra­vo oni si­ja­či mr­žnje pre­ma SPC ko­ja ima naj­ve­će po­vje­re­nje gra­đa­na.
Ig­no­ri­sa­nje iš­če­za­va­nja na­ci­o­nal­ne sup­stan­ce - Cr­no­go­ra­ca i Sr­ba, od­no­sno ba­vlje­nje pe­ri­fer­nim pi­ta­nji­ma umje­sto fun­da­men­tal­nim, ko­ja se ti­ču in­te­re­sa ve­ći­ne - ta­kva po­li­ti­ka ne pra­ti “duh vre­me­na.” Broj­ni opo­zi­ci­o­na­ri, sva­ko za se­be, te­gle na svo­ju stra­nu do ci­lja. Vlast pa­da sa­ma od se­be kad zar­đa, ali je na ova­kav na­čin pod­ma­zu­je opo­zi­ci­ja. Ba­vlje­nje ne­bit­nim, a is­po­lja­va­nje slje­pi­la za su­štin­ska pi­ta­nja u knji­zi „Vo­lja za moć” (za ne­ke po­što­va­o­ce nje­go­vog dje­la - „je­van­đe­lje bu­duć­no­sti”) Fri­drih Ni­če ozna­ča­va du­bin­skom opa­skom: „Na­po­me­na za vo­lo­ve.”
Umje­sto za­va­di pa vla­daj - ima­mo za­glu­pi pa vla­daj, ili za­va­di dva ista na­ro­da ko­ji či­ne sup­stan­cu dr­ža­ve, pre­ko kon­struk­ci­je ob­ra­ču­na sa tzv. ,,ve­li­ko­srp­skim he­ge­mo­ni­zmom.”
Bri­sa­nje „onih dru­gih“ (32 od­sto) do­ve­lo nas je u fa­zu du­bo­koh ras­ko­la ko­ji pro­du­ku­ju mr­žnju i ne­sta­bil­nost.
Pri­sje­ća­mo se uza­lud­nog sep­tem­bar­skog va­pa­ja maj­ke de­ve­to­ro dje­ce So­nje iz Ko­la­ši­na pred Skup­šti­nom Cr­ne Go­re: “Imam šest đa­ka pa pi­tam ka­ko i sa čim da ih ot­pre­mim u ško­lu?” Ov­dje se na­me­će jed­no si­stem­sko pi­ta­nje: osnov­no obra­zo­va­nje je oba­ve­zno pa se po­sta­vlja pi­ta­nje ka­ko da is­pu­ni tu za­kon­sku oba­ve­zu maj­ka ko­ja je ro­di­la de­ve­to­ro dje­ce u gra­du ko­ji naj­br­že umi­re?! Na ovom krup­nom po­li­tič­kom pi­ta­nju po­ka­za­no je ak­si­o­lo­ško slje­pi­lo, kao i ugo­šća­va­nje Ve­slija Klar­ka, ko­ji je imao ve­li­ki do­pri­nos da nas bu­de ma­nje. Ni­je­dan od po­sla­ni­ka ni­je se gla­snuo na ovaj dra­ma­tič­ni va­paj maj­ke iz Ko­la­ši­na. Mi sta­ri­ji se sje­ća­mo po­sli­je­rat­ne po­pu­la­ci­o­ne po­li­ti­ke ka­da je Ti­to ku­mo­vao de­se­tom dje­te­tu, pa su usli­je­di­la broj­na kum­stva do­ži­vot­nog pred­sjed­ni­ka od Tri­gla­va do Đev­đe­li­je. Ovo obra­ća­nje is­pred Skup­šti­ne ima svo­ju po­li­tič­ku te­ži­nu, jer su be­ne­fi­ci­je cr­no­gor­skih po­sla­ni­ka po­naj­ve­će u Evro­pi, o če­mu smo ima­li pri­li­ke da či­ta­mo ovih da­na u dnev­noj štam­pi, a što ni­je de­man­to­va­no. (Ne­to pla­te sa do­pri­no­si­ma iz­no­se oko 2.340 eura, plus dnev­ni­ce, pa­u­ša­li, ko­la, ben­zin, te­le­fon, rad u rad­nim ti­je­li­ma).
U lje­to 1955. go­di­ne po­ja­vi­la se Đi­la­so­va ,,No­va kla­sa”, a u ob­no­vlje­noj dr­ža­vi la­ko je uoči­ti ,,no­vu ka­stu” ko­ja je do­bro pro­ci­je­ni­la da su da­ti svi uslo­vi da se od po­li­ti­ke do­bro ži­vi. Kao opro­ba­na re­cep­tu­ra - ni­zak cen­zus i eks­plo­zi­je ma­lih stra­na­ka (51), ko­je pod­ma­zu­ju glav­nu stran­ku da ne zar­đa. Ba­šti­ne po­li­ti­ku - raz­je­di­nje­ni do ci­lja. Za­to nas sva­ko re­pri­zi­ra­nje iz­bo­ra aso­ci­ra na tr­ku vi­še gr­la iz iste erge­le.